Back

ⓘ Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од реч ..



                                               

Фран Левстик

Фран Левстик био је словеначки писац, политички активиста, драмски писац и критичар. Био је један од најистакнутијих представника младословенског политичког покрета.

                                               

Ерно Осват

Рођен је 7. априла 1877. у Великој Варадини, у Румунији. Његов први чланак објављен је 1897. у мађарским новинама Esti Újság. Постао је уредник часописа Magyar Géniusz 1902. године, трансформишући га из националистичке публикације у дом модерне књижевности у Мађарској. Основао је Figyelő 1905. године, а три године касније био је оснивач Nyugat, најважнијег мађарског књижевног часописа почетка 20. века. Године 1908. упознао је писца Милана Фуста који је ту објавио своје прво дело. Преминуо је 28. октобра 1929. у Будимпешти, извршећи самоубиство.

                                               

Спиридон Ламброс

Рођен је на Крфу 1851. године, а школовао се у Лондону, Паризу и Бечу, студирајући историју. Његов отац Павлос Ламброс био је Влах из Епира. Године 1890. придружио се Универзитету у Атини и предавао историју и древну књижевност. Постао је старешина универзитета 1893. године, радећи 1893–1894. и 1912–1913. на овој функцији. Након 1903. године, Ламброс је покренуо академски покрет под називом Млади Хеленомнимон грч. Νεος Ελληνομνημων који је проучавао научни и филозофски развој света грчког говорног подручја током византијске и османске ере. Октобра 1916. са Грчком усред Националног раскола ...

                                               

Мило Бошковић (песник)

Мило Бошковић био је црногорски песник. У родном Колашину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Беранама. У Београду завршио је југословенску књижевност 1961. године, дипломирао је Филозофски факултет 1962. Био је новинар листа Борба, а затим професор гимназије у Иванграду. Бавио се разним пословима - био је политички радник, народни посланик, председник Просветно-културног већа. Његов књижевни рад је уско везан за завичај: "Колашин”, "Тара”, "Морача”, "Биоградско језеро”, "Манастир Морача”, "Платије”, "Затарје”, "Требаљево”, "Брсково”, "Добриловина” и др. Био је члан Удружења к ...

                                               

Владимир Спасович

Владимир Спасович био је пољско-руски адвокат често проглашаван најсјајнијим браниоцем Руске Империје.

                                               

Јосип Јурчич

Рођен је 4. марта 1844. у Муљави, Аустријско царство данас део општине Иванчна Горица, Словенија. Школовао се у Вишњој Гори и Видему. Следио је књижевни програм који је предложио Фран Левстик и био је један од најутицајнијих словеначких романтичарских реалиста. Преминуо је 3. маја 1881. од туберкулозе у Љубљани. Јурчичева стаза словен. Jurčičeva pot, 156 km од Вишње Горе, простире се преко Муљаве до извора реке Крке и Крчке пећине. Кућа у којој је рођен данас је претворена у музеј на отвореном.

                                               

Милан Фуст

Рођен је 17. јула 1888. у Будимпешти. Године 1908. упознао је писца Ерноа Освата и објавио своје прво дело у књижевној ревији Nyugat. Након студија права и економије у Будимпешти, постао је наставник у пословној школи. Године 1918. постао је директор академије Верешмарти, али је био принуђен да напусти положај 1921. Године 1928. доживео је нервни слом који је узроковао шестомесечно лечење у санаторијуму у Баден-Бадену. Већ од 1904. године почео је да ради на свом дугом часопису. Међутим, велики део овог дела, који се односи на период 1944 - 1945, касније ће бити уништен. Године 1947. поста ...

                                               

Сигфрид Капер

Рођен је 21. марта 1821. у Смихову, у Чешкој, јеврејског је порекла. Студирао је медицину на Карлов универзитету у Прагу, а касније је докторирао филозофију на Универзитету у Бечу. Писао је бајке и песме и био је једна од водећих личности чешко-јеврејске асимилације. Писао је на немачком и чешком језику. Први је превео Карел Хајнек Маша Máj на немачки језик 1844. После његове смрти 7. јуна 1879, основано је друштво Капер чији је циљ био чешко-јеврејска асимилација и противљење ционизму и немачко-јеврејској асимилацији.

                                               

Штефан Хел

Штефан Валтер Хел је румунско - немачки физичар и један од директора Института за биофизичку хемију Макс Планк у Гетингену, у Немачкој. Добио је Нобелову награду за хемију 2014. године "за развој супер резолуционе флуоресцентне микроскопије", заједно са Ериком Бецигом и Вилијамом Мернером.

                                               

Јосип Стритар

Јосип Стритар био је словеначки писац, песник, есејиста, први естетски критичар, драмски писац, издавач и преводилац.

                                               

Русинистика

Русинистика је научна дисциплина у оквиру славистике, која се бави проучавањем културно-историјске баштине русинског народа, са посебним тежиштем на изучавању русинског језика и русинске књижевности. Иако је рад на проучавању русинског културно-историјског наслеђа започет већ током 19. века, русинске студије су због сплета сложених историјских и политичких околности успеле да се конституишу као посебна академска дисциплина тек током друге половине 20. века. У оквиру славистичких студија, русинистика се у неким образовним и научним установама изучава самостално, док се у другим центрима рус ...

                                               

Радован Калабић

Калабић је био члан Српског покрета обнове. Напустио га је и придружио се Српском демократском покрету обнове Војислава Михаиловића. Од 2004. до 2008. године је био председник Матице исељеника Србије. У то време је Награду Драгиша Кашиковић додељивала и Матица, па ју је тако Калабић доделио Марку С. Марковићу, подсекретару Верско-идеолошког одсека Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, доктору наука са Сорбоне. Калабић је најзаслужнији за објаву Марковићевих дела у Србији. Један је од оснивача Српске народне партије и био њен потпредседник и члан Председништва. Иако није подржао ...

                                               

Radojka Vukčević

Radojka Vukčević, srpska univerzitetska profesorka i prevoditeljka. Redovna je profesorka na Katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Univerziteta u Beogradu.

                                               

Слободан Терзић

Слободан Терзић је познати филмски драматург. Дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву, где је магистрирао са темом из српске средњовековне књижевности. Био је дугогодишњи уредник и главни уредник прво дечјег касније културно - уметничког програма РТВ Сарајево од 1986 - 1991 године. Школске 1991/1992 године лектор на московском универзитету МГУ Ломоносов. Од 1993 године живи у Веограду и једно време током 90 - их уредник у играном програму РТС. Као уредник или уметнички директор током рада на РТВ Сарајево, РТС и продукцији Комуна потписао популарне емисије, серије и филмове: Лисице Ц ...

                                               

Украјинизација

Украјинизација је вишезначни појам који се у области друштвених наука користи за означавање сложених историјских и друштвених појава повезаних са геополитичким, етнополитичким и етнолингвистичким ширењем украјинског идентитета. Као геополитички појам, украјинизација означава историјски процес ширења хоронима обласног назива Украјина изван првобитног дњепарског простора, путем постепеног подвођења суседних области и њихових назива под проширено значење појма Украјина. Као етнополитички појам, украјинизација означава процес асимилације, односно превођења појединаца или група из њиховог матич ...

Књижевност
                                     

ⓘ Књижевност

Књижевност, термин настао од речи књига, представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин литература потиче из латинског језика од речи littero - слово, настали превођењем грчке речи са истим значењем γραμματικη од γραμμα - слово.

Народна књижевност представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. Уметничка књижевност садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.

Термин књижевност употребљен у ужем значењу означава уметничку књижевност белетристика, лепа књижевност. Употребљен у ширем значењу, термин књижевност односи се и на дела настала у процесу проучавања књижевности, односно обухвата и текстове који припадају књижевној критици, књижевној историји и теорији књижевности, које заједно са методологијом проучавања књижевности конституишу науку о књижевности.

Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика језика. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.

                                     

1. Дефиниције

Постојали су разни покушаји да се дефинише "књижевност”. Сајмон и Делиз Рајан започели су њихов покушај да одговоре на питање "Шта је књижевност?” са описом:

Трагање за откривањем дефиниције "књижевности” је пут којим се много путовало, иако је тачка доласка, ако је икада достигнута, ретко задовољавајућа. Већина предложених дефиниција је широка и нејасна, и оне су се неизбежно временом мењане. У ствари, једина ствар која је сигурна у дефинисању књижевности јесте да ће се дефиниција променити. Концепти о томе шта је литература се исто тако мењају током времена.

Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је "културолошки релативна дефиниција”. У Западној Европи пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање. Ограниченији смисао речи се јавио током романтичарског периода, током којег је почела да означава "маштовито” писање. Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, културолошке студије обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред канонских радова.

Према дефиницији литературе путем одлучивања о вредности сматра се да се она искључиво односи на списе који поседују висок квалитет или особеност, чинећи део такозване Belles-lettres традиције "финог писања”. Овај тип дефиниције се користи у једанаестом издању Енциклопедије Британике 1910–11, при чему она класификује литературу као "најбољи израз најбоље мисли редуковане на писање”. Проблематичност овог гледишта је у томе да нема објективне дефиниције тога што сачињава "литературу”: све може бити литература, и све што се универзално сматра литературом може потенцијално бити искључено, пошто се вредносна гледишта могу променити током времена.

Формалистичка дефиниција је да се "литература” у првом плану односи на поетске ефекте; то је "литерарност” или "поетика” књижевности што је разликује од обичног говора или других врста писања e.g., новинарства. Џим Мајер сматра да је корисна карактеристика при објашњавању употребе термина да означава објављени материјал у одређеном пољу e.g., "научна литература”, пошто таково писање мора да користи језик у складу са одређеним стандардима. Проблем са формалистичком дефиницијом је у томе што да би се рекло да литература одступа од обичне језичке употребе, те употребе се морају прво идентификовати; ово је тешко јер је "обичан језик” нестабилна категорија, која се разликује у зависности од друштвених категорија и кроз историју.

Етимолошки, термин литература је изведен из латинске речи literatura/litteratura "учење, писање, граматика,” оригинално "писање формирано словима,” од litera/littera "слово”. Упркос тога, термин је исто тако био примењиван говорене или певане текстове.

                                     

2. Врсте књижевности

Широко је усвојена подела књижевности на три рода:

  • лирика, коју одликује субјективност осечања, мишљења песника
  • драма, коју одликују дијалог, као и посебан стил писања
  • епика, коју одликује објективност опис радње и епски ликови

Књижевност се може делити и на:

  • поезију, где је текст обично подељен на строфе и стихове
  • прозу, где текст није никако ограничен,
  • драму, стил писања код драме као рода указује се на ликове који говоре

Књижевност се најпре стварала и преносила усменим путем. Та врста књижевности назива се усменом или народном књижевношћу. Од самих својих почетака књижевност је у вези са митом и религијом. Стварајући митове, човек је покушавао да објасни свет који га је окруживао. Са развојем критичке свести човек постепено престаје да верује у митове и митске приче. Тог тренутка мит постаје књижевност.

Књижевност се може поделити на дуже историјскокњижевне временске одсеке, епохе:

                                     

2.1. Врсте књижевности Усмена књижевност

Усмена књижевност представља најстарији облик књижевноумјетничког рада. На различитим просторима развијали су се различити родови усмене књижевности. Основна подела усмене књижевности на родове и врсте може изгледати овако:

                                     

2.2. Врсте књижевности Поезија

Поезија је врста књижевности у којој се текст пише у стиховима. Поезија обично садржи низ стилских фигура укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Могуће је да је поезија најстарија врста књижевност. Рани примери су Сумерски "Еп о Гилгамешу” 1700. п. н. е., делови Библије, и радови Хомера.

Поезија је форма литературне уметности која користи естетске и ритмичке квалитете језика да евоцира додатна значења, или алтернативе прозном привидном значењу. Поезија се традиционално разликовала од прозе по томе што је била написана у стиховима; проза је написана у реченицама, поезија у линијама; синтакса прозе је диктирана значењем, док се поезија одржава преко метрике или визуалних аспеката песме. Пре 19. века, поезија се обично схватила као нешто постављено у метричким линијама; сходно томе, 1658. године дефиниција поезије је "било која врста текста који се састоји од ритма или стихова”. То је вероватно била последица утицаја Аристотела његове "Поетике”, "поезија” пре 19. века обично је била мање техничка ознака за стихове од нормативне категорије фиктивне или реторичке уметности. Могуће је да као форма она предатора писменост, при чему су најранији радови били компоновани и одржавани у оквиру оралне традиције; и стога она представља најстарији вид литературе.

У различитим нацијама наилази се на различите врсте поезије. У грчкој поезији стихови се ретко римују, док је у Италијанској и Француској поезији супротан случај. Генерално гледајући, у британској и немачкој поезији рима је подједнако и присутна и одсутна. Неке језике карактерише природан афинитет за дуже стихове, док је код других изражена тенденција ка краћим стиховима. Неке од ових карактеристика су условљене разликама у лексици и граматици самих језика. На пример, неки језици имају већи фонд речи које се римују, или више синонима од других. Поезија је такође укомпонована у неке врсте драме, попут опере.



                                     

2.3. Врсте књижевности Проза

Проза је форма језика која поседује обичну синтаксу и природни говор уместо ритмичке структуре; у ком смислу се она, поред њеног мерења реченицама уместо линија, разликује од поезије. У погледу историјског развоја прозе, Ричард Граф напомиње да "чијем идентитету изгледа да је суђено да буде оспораван довека”. По неким гледиштима ограничење величине производи различите стилске резултате, неки од којих су заједнички са романом или приповетком, а други су јединствени за ову форму.

  • Приповетка: дилема у дефинисању "кратке приче” као књижевне форме је у томе како је, или да ли је, треба разликовати од било ког кратког наратива; стога она такође има спорно порекло, који поједини извори сматрају најранијим кратким наративом e.g. Библија, као што су рани писци приповетки e.g. Едгар Алан По, али и модерни писци e.g. Антон Чехов. Осим њене особене величине, разни теоретичари су предложили да приповетке обрађују карактеристичне теме и имају особену структуру.
                                     

2.4. Врсте књижевности Драма

Драма је врста књижевности која је настала за време античке Грчке и развија се до дан данас. Драма се у главном не пише да би била читана већ да би била приказана у позоришту. Током осамнаестог и деветнаестог века, опера је настала као комбинација драме, поезије, и музике.

Основне врсте драме су трагедија и комедија, које се прво појављују неколико векова пре нове ере. Старогрчка драма је, по легенди, настала за време верског фестивала, када се један певач одвојио од хора и почео певати сам. Грчка трагедија се углавном бавила са познатим историјским и митолошким темама. Трагедије су као што су то и данас типично биле озбиљне и тицале су се људске природе. За разлику од њих, комедије су већином биле сатиричне и увијек су имале сретан завршетак. Грчки фестивали би обично имали три трагедије и једну комедију.

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →